使徒 (shǐ tú) — апостол; ученик (в христианстве)

Definition

noun
апостолученик (в христианстве)
Measure word ·

Examples

  • 使徒
    Yē sū yǒu shí èr wèi shǐ tú.
    У Иисуса было двенадцать апостолов.
  • 使徒
    Zhè xiē shǐ tú sì chù chuán bō fú yīn.
    Эти апостолы повсюду распространяли Евангелие.
  • 使徒
    Bǎo luó hòu lái yě chéng wéi le yí wèi shǐ tú.
    Павел позже тоже стал апостолом.

Browse more HSK 7-9 words or search the full 43,000-word dictionary.